Rat između Irana, SAD i Izraela

Rat između Irana, SAD i Izraela: cene nafte ne smeju baciti u senku živote Iranaca

Urednička analiza · Ažurirano 22. 10. 2026.

Gušenje protesta u januaru 2026. prethodilo je američko-izraelskim napadima od 28. februara. Ratno izveštavanje ne sme svesti narod Irana na fusnotu o cenama nafte, pomorskim rutama ili raspravama o politici Vašingtona. U ovom odeljku razgraničavaju se dokumentovani događaji od uredničke kritike: izvori ukazuju na izraženo stavljanje ekonomskog konteksta u prvi plan i optužbe za selektivnu solidarnost, a ne na plansku medijsku cenzuru.

Pre rata došlo je do brutalnog gušenja protesta

Sukob koji je počeo udarima SAD i Izraela 28. februara 2026. razlikuje se od rata između Izraela i Irana iz juna 2025. Januarsko gušenje protesta dogodilo se nedeljama pre ovih februarskih napada. Tretiranje svake iranske žrtve kao posledice kasnijeg međudržavnog rata briše ključnu razliku: ljudi su već gubili živote u represiji koju je sprovodio njihov sopstveni režim. [1] [2]

Procene zabeležene u ovoj arhivi govore da je tokom gušenja protesta u januaru stradalo više od 40.000 ljudi. Naša evidencija o broju stradalih objedinjuje dokaze: HRANA je verifikovala 7.007 imena, uz još hiljade slučajeva koji se proveravaju; Time je izvestio o 30.304 smrtna slučaja u registru jedne civilne bolnice samo za 8. i 9. januar; procureli bezbednosni dokumenti koje navodi Iran International ukazuju na brojku između 33.000 i 36.500; a objedinjeni izveštaji organizacija Iran Human Rights i HRANA premašuju 42.000. Rane procene spoljnih posmatrača bile su niže: poljski Centar za istočne studije (OSW) ocenio je 19. januara da je oko 13.000 ubijenih umerena procena dok je blokada interneta još bila na snazi. Za svaki podatak navedeni su izvor i datum, a prekid interneta razlog je što stvarni broj i dalje raste — a nikako razlog da se žrtve zaborave. [2]

Kada Iran postane samo kretanje cena na berzi

Rojters je 28. februara objavio i analizu uticaja sukoba na svetska tržišta i izveštaj u kom se opisuje najveća kriza na tržištu nafte u poslednjih nekoliko decenija. Ovaj drugi tekst bio je usredsređen na poremećaje u izvozu, neizvesnost i verovatan skok cena. Rojters je 5. marta u novom izveštaju analizirao procene Goldman Saksa o posledicama po inflaciju i globalni privredni rast. To su konkretni primeri ekonomskog pristupa u izveštavanju o ratu, a ne dokaz da su Rojters ili drugi mediji prestali da izveštavaju o iranskim civilima. [1] [3] [4]

Nafta, pomorski transport, inflacija i troškovi života legitimne su teme: ekonomski poremećaji pogađaju i obične ljude. Urednička zabrinutost leži u tome šta se dešava kada taj pristup postane dominantan narativ o Iranu. Zemlja se tada prikazuje samo kao rizik za snabdevanje, a njen narod prvenstveno kao izvor nestabilnosti. Porodice koje tragaju za pritvorenima, preživeli sa prostrelnim ranama i zahtevi za odgovornošću mogu nestati iz vidokruga javnosti čak i onda kada su suština cele priče. [3] [4] [6]

U ovoj arhivi nije sprovedeno sistematsko merenje minutaže u programima, naslovnih strana ili objava na društvenim mrežama pre i posle 28. februara. Zbog toga se ne tvrdi da je dokazano kako je izveštavanje o ratu ili nafti potpuno potisnulo vesti o protestima u svim medijima. Užeg dometa, ali sasvim utemeljena, jeste primedba da izveštavanje usmereno na tržišta ili vojnu strategiju zahteva paralelno svedočenje o ljudima koji žive istovremeno pod represijom i pod bombama. Promena fokusa u vestima ne sme postati amnestija za ranije zločine.

Iranski civili pod bombardovanjem

I sami građani Irana stradali su u ratnim dejstvima. U dvonedeljnom pregledu objavljenom 13. marta, organizacija za ljudska prava HRANA zabeležila je 4.765 ljudskih žrtava (poginulih i ranjenih, civila i vojnika), uključujući 205 dece, oštećenja na 20 bolnica i 36 škola, kao i najmanje 3,2 miliona interno raseljenih lica. U istom periodu, HRANA je evidentirala 203 hapšenja koja su sprovele bezbednosne snage unutar Irana: represija nije stala ni dok je zemlja bila pod napadom. [9]

Ove brojke predstavljaju zbirne, periodične podatke organizacije HRANA na navedeni dan, a ne konačan bilans, pri čemu su drugi posmatrači i ministarstva objavljivali drugačije procene. Civili stradali u stranim udarima i demonstranti koje je ubila sopstvena država jednako su žrtve; oni se moraju evidentirati zasebno i nijedna grupa ne sme poslužiti da se postojanje one druge izbriše. [9]

Nakon primirja: Ormuz na naslovnim stranama, vešala u zemlji

Rojters je 15. juna izvestio o preliminarnom sporazumu između SAD i Irana kojim se produžava krhko primirje objavljeno u aprilu i najavljuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza; u istom izveštaju navodi se da su cene nafte pale na najniži nivo u prethodna tri meseca. Do 22. septembra Rojters je već prenosio ponudu iranskog zvaničnika da se moreuz otvori u roku od sedam dana ukoliko Vašington ublaži vojni pritisak i ukine blokadu iranskih luka. Diplomatija i pomorski saobraćaj ponovo su diktirali okvir većine vesti o Iranu. [10] [11]

Tokom tih istih meseci, režim je januarsko gušenje protesta pretvorio u talas pogubljenja. Human Rights Watch je 10. septembra izvestio da su vlasti objavile 29 pogubljenja povezanih sa protestima između 18. marta i kraja avgusta 2026. godine, od kojih su neka izvršena nad mladićima od 18 i 19 godina, pojedina i javno. Iran International je 5. oktobra javio da su u zatvoru Dastgerd u Isfahanu pogubljena još dvojica učesnika januarskih protesta, Alireza Sepahi i Alireza Raisi, čime je broj pogubljenih u slučaju Trg Alihani porastao na sedam. [12] [13]

Organizacija Hengaw izvestila je 9. oktobra da je najmanje 106 osoba uhapšenih tokom januarskih protesta osuđeno na smrt, od kojih je 35 već pogubljeno, dok je 63 u neposrednoj opasnosti. Amnesty International je 13. i 16. oktobra saopštio da su najmanje 34 osobe proizvoljno pogubljene u vezi sa ustankom nakon nepravednih suđenja obeleženih mučenjem — od toga petoro u samo jednoj sedmici — kao i da je Vrhovni sud potvrdio još najmanje 20 smrtnih presuda. Brojevi se razlikuju među organizacijama i po datumima; sve one, međutim, opisuju kampanju koja uzima sve više maha. [14] [15] [16]

Pogubljenja se nisu zaustavila na slučajevima povezanim s protestima. Hengaw je zabeležio najmanje 68 pogubljenja samo u septembru 2026. godine, od čega dva javna, i 604 od početka godine. Kada pregovori o prekidu vatre i kretanje tankera postanu jedine vesti iz Irana, ovi zatvorenici rizikuju da budu pogubljeni bez ikakve međunarodne pažnje. [17]

Selektivna solidarnost: kritika dela zapadne levice

U svom eseju od 16. januara, „Ćutanje levice o Iranu“ (The Silence of the Left on Iran), Gal Bekerman (Gal Beckerman) opisao je osećaj izdaje koji iranski izgnanici imaju prema delovima američke levice. To je zabeleženo svedočenje o ogorčenju, a ne statistički nalaz o svakoj levičarskoj organizaciji ili komentatoru. Time se u javnost iznosi stvarna zamerka: pojedini Iranci su smatrali da se njihova borba posmatra prvenstveno kroz prizmu neprijateljstva prema moći SAD, a ne kroz solidarnost sa onima koji pružaju otpor Islamskoj Republici. [5]

Urednički izazov je jasan: kritika vojnih akcija SAD ili Izraela ne sme podrazumevati umanjivanje ubistava koja vrše iranske snage bezbednosti. Tumačenje svakog antirežimskog protesta kao stranog mešanja oduzima demonstrantima političku samosvojnost. Niti protivljenje Islamske Republike Vašingtonu čini njene zatvore, pogubljenja ili nasilje nad demonstrantima manje vrednim osude. Antiimperijalizam nije zamena za slušanje ljudi koji se suočavaju sa represijom u sopstvenoj zemlji.

Širin Ebadi (Shirin Ebadi) uputila je sličnu, specifično evropsku kritiku nakon izbijanja rata. Iran International je 15. aprila izvestio da je ona pred odborom Evropskog parlamenta izjavila da u zasebnom sukobu između iranskih vlasti i naroda nikada nije došlo do prekida vatre. Optužila je evropske vlade da zatvaraju oči pred zločinima režima. Njena kritika predstavlja njenu ličnu izjavu i odnosi se na reakciju vlada; ne treba je pogrešno tumačiti kao analizu levičarskih medija. [6]

Protivljenje ratu i protivljenje represiji nisu u suprotnosti

Protivprimeri su važni. U uvodniku lista The Guardian od 9. januara otvoreno je opisan brutalni režim i njegov obračun s neistomišljenicima, uz upozorenje da pretnje Donalda Trampa vojnom intervencijom neće pomoći civilima. U eseju od 1. marta za The Nation, Sina Tusi (Sina Toossi) opisao je glasove iz iranskog građanskog društva koji osuđuju masovna ubistva u januaru, ali istovremeno odbacuju stranu vojnu eskalaciju. Ovi izvori opovrgavaju paušalnu tvrdnju da su svi levičarski ili antiratni kritičari ignorisali ubistva. [7] [8]

Iranci ne govore jednim političkim glasom. Neki zagovaraju spoljni pritisak; drugi odbacuju vojnu intervenciju zahtevajući demokratske promene. Nijedan stav ne oslobađa režim odgovornosti za represiju, niti čini prihvatljivim stradanje civila u stranim udarima. Standard koji se ovde primenjuje ostaje dosledan: imenovati žrtve, utvrditi ko im je naudio, sačuvati dokaze i saslušati zahteve naroda Irana bez njihovog primoravanja na izbor između unutrašnjeg autoritarizma i stranog rata. [8] [6]

Izveštavanje o ratu: izvori i pregled literature

1. Reuters — Kako bi tenzije između SAD i Irana mogle oblikovati svetska tržišta — 28. februar 2026. Izveštaj iz tog perioda o vojnim udarima i tržišnim scenarijima; ne predstavlja analizu medijskog izveštavanja.
2. OSW — Brutalno gušenje protesta u Iranu — 19. januar 2026. Analiza pravi razliku između većih procena i potvrđenih slučajeva, kao i izveštaja čija je provera u toku; podaci su iz navedenog perioda i ne predstavljaju konačan bilans.
3. Reuters — Rat u Iranu gurnuo tržište nafte u najveću krizu u poslednjih nekoliko decenija — 28. februar 2026. Ekonomski kontekst poremećaja u izvozu i rizika od rasta cena.
4. Reuters — Globalna ekonomija pred ispitom inflacije i rasta usled eskalacije sukoba u Iranu — Goldman — 5. mart 2026. Prenosi uslovne prognoze analitičara, a ne definitivne ekonomske ishode.
5. Gal Bekerman, The Atlantic — Ćutanje levice o Iranu — 16. januar 2026. Autorski komentar o percepcijama u egzilu. Pristup može zahtevati pretplatu.
6. Iran International — Nobelovka Ebadi kritikuje ćutanje Evrope o represiji u Iranu — 15. april 2026. Izveštaj o svedočenju pred odborom; optužbe za ćutanje predstavljaju stav Širin Ebadi.
7. Stav redakcije lista The Guardian o protestima u Iranu: stare taktike represije pred novim pritiscima — 9. januar 2026. Uvodnik koji osuđuje represiju, uz upozorenje protiv strane intervencije.
8. Sina Tosi, The Nation — Iranski glasovi koje Amerika ne čuje — 1. mart 2026. Autorski esej koji prenosi antiautoritarne i antiratne stavove u Iranu, a ne neutralni presek svih iranskih mišljenja.
9. HRANA — Statistički pregled po završetku druge nedelje rata u Iranu — 13. mart 2026. Zbirni podaci obuhvataju poginule i ranjene, civile i vojna lica; brojke nisu konačne.
10. Reuters — SAD i Iran potpisali sporazum o prekidu vatre, detalji i dalje nejasni — 15. jun 2026. Preliminarni sporazum; trajno primirje u trenutku objavljivanja još nije ispregovarano.
11. Reuters — Iran spreman da ponovo otvori Ormuski moreuz ako SAD ublaže vojni pritisak i ukinu blokadu — 22. septembar 2026. Prenosi uslovnu ponudu visokog iranskog zvaničnika.
12. Human Rights Watch — Iran: Nastavlja se talas nezakonitih pogubljenja demonstranata — 10. septembar 2026. Obuhvata pogubljenja objavljena od 18. marta do kraja avgusta 2026.
13. Iran International — U Iranu pogubljena još dva učesnika januarskih protesta — 5. oktobar 2026. Poziva se na podatke organizacija Hengaw i HRANA, kao i na potvrdu novinske agencije Mizan, bliske pravosuđu.
14. Hengaw — 106 smrtnih presuda pritvorenim učesnicima januarskih protesta, 35 već izvršeno — 9. oktobar 2026. Verifikovani podaci organizacije Hengaw zaključno sa 9. oktobrom 2026.
15. Amnesty International — Pet proizvoljnih pogubljenja povezanih sa protestima u roku od nedelju dana — 13. oktobar 2026. Hitno saopštenje; podaci organizacije Amnesty International u trenutku objavljivanja.
16. Amnesty International — Rizik od neposrednih pogubljenja povezanih s protestima nakon nepoštenih suđenja — 16. oktobar 2026. Izvještava o najmanje 34 pogubljenja i najmanje 20 potvrđenih smrtnih kazni.
17. Hengaw — Iran u septembru pogubio 68 zatvorenika, od kojih dvoje javno — 2. oktobar 2026. Sva pogubljenja, ne samo slučajevi povezani s protestima.