Zašto Iran protestuje?

Zbog čega ljudi protestuju?

• Obavezni hidžab i nadzor nad ženama. Policija za usmeravanje, nadzor nad ženama u automobilima i na radnim mestima, kao i smrt Mahse Amini 2022. godine ostaju simbol državne kontrole nad privatnim životom.
• Pogubljenja. Iran pogubljuje više ljudi nego bilo koja druga zemlja osim Kine, uključujući protestante osuđene nakon sumarnih suđenja. Pogledajte pogubljenja.
• Ekonomski kolaps. Depresijacija valute, inflacija i neisplaćene plate gurnule su velike delove platežne srednje klase u siromaštvo.
• Infrastrukturni kolaps. Redovna isključenja struje, nestašice gasa zimi i ozbiljna nestašica vode izazvali su proteste u provincijskim gradovima koji su ostali mirni u ranijim talasima.
• Bez puta ka promeni. Kontrolisani izbori, uhapšeni advokati i zatvorene novine ostavljaju ulicu kao jedini preostali kanal.

Kada su počeli trenutni protesti?

Policija za Grimizna zima ustanak je počeo krajem decembra 2025. i naglo eskalirao u januaru 2026. Noći 8. i 9. januara 2026. donele su najveći broj smrtnih slučajeva u jednoj noći, pri čemu je Rašt bio najpogođeniji grad.

Po čemu se ovo razlikuje od 2009, 2019. i 2022?

Trenutni talas je geografski širi, više radnički i više ne traži reformu. Parole su direktno usmerene na vrhovnog vođu.

Kako je država odgovorila?

Municijom uživo, sačmom ispaljenom u lica, masovnim pritvaranjima i nacionalnim isključenjima interneta tempiranim na najgore noći. Dokumentovani ukupni brojevi i raspon nezavisnih procena nalaze se na stranici broj poginulih stranica; imenovane žrtve su zabeležene u In Memoriam.

Šta ljudi van Irana mogu da urade?

Javno imenujte žrtve, vršite pritisak na vlade u vezi sa oznakama i slučajevima pritvorenika, podržite provereno izveštavanje i održavajte zapis dostupnim kada su sami Iranci odsečeni. Konkretni koraci navedeni su na Deluj i u trenutnim kampanjama.

Često postavljana pitanja

Uzroci detaljno

Ključne činjenice

• Talaš „Grimizne zime“ počeo je krajem decembra 2025. i u januaru 2026. zahvatio više od 200 gradova.
• HRANA je zaključila svoj verifikovan spisak imena sa 7.007 žrtava 23. februara 2026. godine, dok je još hiljade slučajeva bilo pod revizijom.
• Organizacija za ljudska prava Irana (Iran Human Rights) zabeležila je najmanje 972 pogubljenja 2024. i više od 1.500 u 2025. godini.
• Rijal je izgubio veliku većinu svoje vrednosti od 2018. godine, a zvanična inflacija ostala je iznad 30 procenata u većini godina od tada.
• Svaki nacionalni talas protesta od 2017. dočekan je isključenjima interneta, upotrebom bojeve municije i masovnim hapšenjima.

Zašto ekonomija izgoni ljude na ulice?

Za većinu iranskih porodica ustanak je počeo kod kase. Otkako su Sjedinjene Države ponovo uvele sankcije 2018. godine, rijal je više puta dostizao rekordno niske vrednosti, a iranski Državni zavod za statistiku izvestio je o godišnjoj inflaciji iznad 30 odsto u većini godina od tada. Cene hrane su rasle još brže. Nastavnici, medicinske sestre, penzioneri i ugovorni radnici u naftnom sektoru održavali su ponovljene štrajkove zbog neisplaćenih ili umanjenih plata mnogo pre nego što su ulični protesti počeli.

Demonstranti ne krive samo sankcije. Veliki deo ekonomije kontrolišu tela odgovorna Vrhovnom vođi, a ne parlamentu, uključujući fondacije (bonyads) i kompanije povezane sa Revolucionarnom gardom. Novac potrošen na regionalne saveznike i raketne programe, dok plate i penzije padaju, tema je koja se ponavlja u sloganima. Troškovi te spoljne potrošnje dokumentovani su na stranici izvan Irana.

Kako su nestašice vode i struje podstakle proteste?

Decenije izgradnje brana, prekomernog ispumpavanja podzemnih voda i suše ostavile su rezervoare koji snabdevaju Teheran, Isfahan i Mašhad na istorijskim minimumima. U leto 2021. godine, vodni protesti u Huzestanu dočekani su upotrebom bojeve municije. Godine 2024. i 2025. povremena isključenja struje zatvorila su kancelarije i fabrike, a zimske nestašice gasa ostavile su domove hladnim. Zvaničnici su otvoreno upozoravali da bi delovi prestonice mogli presušiti. Za ljude u provincijskim gradovima, propadanje osnovnih usluga postalo je svakodnevni dokaz da država ne može ni da upravlja ni da bude pozvana na odgovornost.

Zašto su žene u centru protesta?

Obavezni hidžab sprovodi se od ranih 1980-ih. Prema članu 638. Islamskog krivičnog zakonika, pojavljivanje u javnosti bez njega kažnjivo je zatvorom ili novčanom kaznom, a od 2024. godine plan Nur (Noor Plan) koristi kamere, oduzimanje automobila i zatvaranje preduzeća za njegovo sprovođenje. Smrt Mahse (Jina) Amini 2022. godine, dok je bila u pritvoru Patrola za moral (Guidance Patrol), pretvorila je kodeks oblačenja u simbol državne kontrole nad svakim privatnim životom. Zato je „Žena, Život, Sloboda“ postao zajednički slogan ljudi koji inače nisu politički angažovani. Pravni detalji su na stranici zakon o hidžabu.

Zašto su kurdski i beludžistanski regioni najteže pogođeni?

Kurdistan i Sistan-Balučistan dugo su se suočavali sa najtežom represijom. Dana 30. septembra 2022. godine, snage bezbednosti otvorile su vatru na vernike i demonstrante u Zahedanu; Amnesty International dokumentovao je najmanje 66 ubijenih tog dana, u događaju koji je postao poznat kao „Krvavi petak“. Kurdski i beludžistanski zatvorenici su takođe u velikoj meri prekomerno zastupljeni među pogubljenima. Protesti u ovim regionima mešaju nacionalne zahteve sa pritužbama zbog jezičkih prava, siromaštva i diskriminacije.

Kako su se talasi protesta nadograđivali jedan na drugi?

Svaki talas je bio ugušen, i svaki je ostavio za sobom više ljudi koji više nisu imali šta da izgube: porodice mrtvih, oslobođene zatvorenike i mlade ljude koji su gledali kako reforma propada. To akumulirano sećanje objašnjava zašto su slogani 2025–2026. u potpunosti preskočili reformu.

Koju ulogu igraju mladi Iranci?

Veliki deo iranskog stanovništva je mlađi od 35 godina, visoko obrazovan i povezan sa spoljnim svetom putem satelitske televizije i VPN-ova. Nezaposlenost diplomaca je visoka, a emigracija među lekarima, inženjerima i studentima je naglo porasla. Mnogi od onih koji su ubijeni 2022. i 2026. bili su tinejdžeri i studenti. Njihove sahrane, često održavane pod jakim obezbeđenjem, postale su same po sebi novi protesti.

Šta se desilo kada je država sprovela akciju gušenja protesta 2026?

Snage bezbednosti su koristile puške, sačmarice i mitraljeze protiv mase, posebno tokom dve noći 8. i 9. januara 2026., nakon što je internet bio isključen. Bolnice su stavljene pod kontrolu bezbednosti, a porodice su bile pod pritiskom da brzo sahrane svoje mrtve ili da smrti zabeleže kao nesrećne slučajeve. Pritvorenicima su podignute optužnice za moharebeh („vođenje rata protiv Boga“), što povlači smrtnu kaznu. Dokumentovane brojke i zašto se procene razlikuju, nalaze se na stranici o broju žrtava.

Izvori

Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA); Iran Human Rights (IHR); Izveštaji Amnesty International-a iz novembra 2019. i o Zahedanu, 30. septembra 2022.; Nezavisna međunarodna misija UN za utvrđivanje činjenica o Iranu; Podaci o inflaciji Statističkog centra Irana; Izveštavanje Reuters-a iz novembra 2019. Kompletne reference izvora nalaze se na stranici o metodologiji .

Kako razumeti zahteve koji se preklapaju bez njihovog pojednostavljivanja

Zajednički protest ne podrazumeva identične motive

Ekonomska nesigurnost, ograničenja nametnuta ženama, pogubljenja i nepoverenje u institucije mogu se preplitati unutar istog pokreta. To ne znači da svaki učesnik tim pitanjima pridaje jednak prioritet. Nacionalna parola beleži poruku izrečenu na određenim okupljanjima, a ne rezultate reprezentativne ankete među svim građanima Irana.

Najpouzdanija svedočanstva povezuju iskazano nezadovoljstvo sa ljudima, mestom i datumom kada je ono zabeleženo. Ona jasno razdvajaju ono što su rekli sami učesnici od tumačenja posmatrača. Time se čuva raznolikost pokreta, a istovremeno objašnjava zašto ljudi sa različitim neposrednim problemima mogu prepoznati isti suštinski problem odgovornosti vlasti.

Pročitajte ekonomski i politički kontekst za decembar

Otpor žena povezuje svakodnevna pravila sa širim pitanjima

Obavezno nošenje hidžaba nameće se kroz svakodnevne aktivnosti: putovanja, školovanje, rad i korišćenje javnih usluga. Prikaz zakona o hidžabu objašnjava razliku između zakonskog okvira i zabeležene prakse njegovog sprovođenja. Prikaz slučaja Mahse Amini objašnjava zašto je smrt u pritvoru postala ključna tačka pobune 2022. godine.

Javni činovi otpora takođe imaju sopstvenu istoriju. Priložena slika Devojke iz Ulice Enghelab pripada toj istoriji i nije predstavljena kao fotografija iz januara 2026. Njen značaj leži u vidljivom prkosu obaveznom velu. Fotografija može dokumentovati takav čin, a da pritom ne određuje motive svih žena koje su kasnije učestvovale u protestima.

Pratite zakon i njegovo sprovođenje

Pročitajte priču o Mahsi Amini

Regionalna iskustva moraju zadržati svoju specifičnost

Kurdske i balučke zajednice se često pominju u arhivi, ali to nisu međusobno zamenjive populacije. Lokalni incident, zahtevi za jezička prava i podaci o pogubljenjima odnose se na različita pitanja. Njihovi izvori i geografski opseg treba da ostanu jasno vidljivi, umesto da se stapaju u jedinstven, nediferenciran regionalni narativ.

Ista pažnja je neophodna i pri poređenju prestonice sa provincijskim gradovima. Činjenica da su u jednom gradu izbili protesti ne govori sama po sebi o socijalnom sastavu pokreta na nivou cele zemlje. Podaci na nivou gradova i pojedinačne biografije daleko su korisniji od uopštenih tvrdnji o tome ko je prvi protestovao ili koja je grupa predstavljala celokupnu pobunu.

Pročitajte pojedinačne zapise iz različitih mesta

Šta nam pokazuje poređenje talasa protesta

Hronologija hronološki ređa osporene izbore iz 2009, proteste zbog cene goriva iz 2019. i pobunu iz 2022. godine. Svaki od ovih događaja imao je specifičan neposredni povod i svaki je ostavio svedočanstva koja treba tumačiti u kontekstu perioda iz kojeg potiču. Poređenja mogu ukazati na obrasce represije koji se ponavljaju, bez pretpostavke da su ishodi ili kategorije žrtava direktno uporedivi.

Evidencija za period 2025–2026. godine na sličan način treba da razgraniči ekonomski povod, zabeležene parole i potonji odgovor države. Uzrok protesta ne predstavlja opravdanje za upotrebu smrtonosne sile, niti je opis represije isto što i pregled političkih opredeljenja. Razdvajanje ovih pitanja pomaže čitaocima da razumeju istoriju, a da se pritom ne tvrdi više od onoga što izvori zaista potvrđuju.

Uporedite ranije talase protesta

Uporedite podatke o žrtvama i njihov obuhvat